передоручення
ПЕРЕДОРУЧЕННЯ, я, с. Дія за знач. передоручити.
ВІДМІНОК | ОДНИНА | МНОЖИНА |
---|---|---|
Називний | передоручення | передоручення |
Родовий | передоручення | передоручень |
Давальний | передорученню | передорученням |
Знахідний | передоручення | передоручення |
Орудний | передорученням | передорученнями |
Місцевий | на/у передорученні | на/у передорученнях |
Кличний | передоручення | передоручення |