покорителька
ПОКОРИТЕЛЬКА, и, ж. Жін. до покоритель.
ВІДМІНОК | ОДНИНА | МНОЖИНА |
---|---|---|
Називний | покорителька | покорительки |
Родовий | покорительки | покорительок |
Давальний | покорительці | покорителькам |
Знахідний | покорительку | покорительок |
Орудний | покорителькою | покорительками |
Місцевий | на/у покорительці | на/у покорительках |
Кличний | покорителько | покорительки |