понасуваний
ПОНАСУВАНИЙ, а, е. Дієпр. пас. мин. ч. до понасувати1. Понасувані на очі хустки.
ВІДМІНОК | ЧОЛ. РІД | ЖІН. РІД | СЕР. РІД | МНОЖИНА |
---|---|---|---|---|
Називний | понасуваний | понасувана | понасуване | понасувані |
Родовий | понасуваного | понасуваної | понасуваного | понасуваних |
Давальний | понасуваному | понасуваній | понасуваному | понасуваним |
Знахідний | понасуваний, понасуваного | понасувану | понасуване | понасувані, понасуваних |
Орудний | понасуваним | понасуваною | понасуваним | понасуваними |
Місцевий | на/у понасуваному, понасуванім | на/у понасуваній | на/у понасуваному, понасуванім | на/у понасуваних |