пообтиканий
ПООБТИКАНИЙ, а, е. Дієпр. пас. мин. ч. до пообтикати. Грядки пообтикані кілочками.
ВІДМІНОК | ЧОЛ. РІД | ЖІН. РІД | СЕР. РІД | МНОЖИНА |
---|---|---|---|---|
Називний | пообтиканий | пообтикана | пообтикане | пообтикані |
Родовий | пообтиканого | пообтиканої | пообтиканого | пообтиканих |
Давальний | пообтиканому | пообтиканій | пообтиканому | пообтиканим |
Знахідний | пообтиканий, пообтиканого | пообтикану | пообтикане | пообтикані, пообтиканих |
Орудний | пообтиканим | пообтиканою | пообтиканим | пообтиканими |
Місцевий | на/у пообтиканому, пообтиканім | на/у пообтиканій | на/у пообтиканому, пообтиканім | на/у пообтиканих |