переторг
ПЕРЕТОРГ, у, ч. Дія за знач. переторгувати, переторговувати.
ВІДМІНОК | ОДНИНА | МНОЖИНА |
---|---|---|
Називний | переторг | переторги |
Родовий | переторгу | переторгів |
Давальний | переторгові, переторгу | переторгам |
Знахідний | переторг | переторги |
Орудний | переторгом | переторгами |
Місцевий | на/у переторгу | на/у переторгах |
Кличний | переторгу | переторги |