третируваний
ТРЕТИРУВАНИЙ, а, е, книжн. Дієпр. пас. мин. ч. до третирувати.
ВІДМІНОК | ЧОЛ. РІД | ЖІН. РІД | СЕР. РІД | МНОЖИНА |
---|---|---|---|---|
Називний | третируваний | третирувана | третируване | третирувані |
Родовий | третируваного | третируваної | третируваного | третируваних |
Давальний | третируваному | третируваній | третируваному | третируваним |
Знахідний | третируваний, третируваного | третирувану | третируване | третирувані, третируваних |
Орудний | третируваним | третируваною | третируваним | третируваними |
Місцевий | на/у третируваному, третируванім | на/у третируваній | на/у третируваному, третируванім | на/у третируваних |