уречевлювати
УРЕЧЕВЛЮВАТИ, юю, юєш, недок., УРЕЧЕВИТИ, влю, виш; мн. уречевлять; док., перех. Втілювати у чому-небудь матеріальному.
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
---|---|---|
ОДНИНА | МНОЖИНА | |
1 особа | уречевлюю | уречевлюємо |
2 особа | уречевлюєш | уречевлюєте |
3 особа | уречевлює | уречевлюють |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
ОДНИНА | МНОЖИНА | |
1 особа | уречевлюватиму | уречевлюватимемо |
2 особа | уречевлюватимеш | уречевлюватимете |
3 особа | уречевлюватиме | уречевлюватимуть |
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
ОДНИНА | МНОЖИНА | |
Чоловічий рід | уречевлював | уречевлювали |
Жіночий рід | уречевлювала | |
Середній рід | уречевлювало | |
НАКАЗОВИЙ СПОСІБ | ||
ОДНИНА | МНОЖИНА | |
1 особа | уречевлюймо | |
2 особа | уречевлюй | уречевлюйте |
ДІЄПРИСЛІВНИК | ||
Теперішній час | уречевлюючи | |
Минулий час | уречевлювавши |