перелущений
ПЕРЕЛУЩЕНИЙ, а, е. Дієпр. пас. мин. ч. до перелущити.
ВІДМІНОК | ЧОЛ. РІД | ЖІН. РІД | СЕР. РІД | МНОЖИНА |
---|---|---|---|---|
Називний | перелущений | перелущена | перелущене | перелущені |
Родовий | перелущеного | перелущеної | перелущеного | перелущених |
Давальний | перелущеному | перелущеній | перелущеному | перелущеним |
Знахідний | перелущений, перелущеного | перелущену | перелущене | перелущені, перелущених |
Орудний | перелущеним | перелущеною | перелущеним | перелущеними |
Місцевий | на/у перелущеному, перелущенім | на/у перелущеній | на/у перелущеному, перелущенім | на/у перелущених |