пообскубуваний
ПООБСКУБУВАНИЙ, а, е. Дієпр. пас. мин. ч. до пообскубувати.
ВІДМІНОК | ЧОЛ. РІД | ЖІН. РІД | СЕР. РІД | МНОЖИНА |
---|---|---|---|---|
Називний | пообскубуваний | пообскубувана | пообскубуване | пообскубувані |
Родовий | пообскубуваного | пообскубуваної | пообскубуваного | пообскубуваних |
Давальний | пообскубуваному | пообскубуваній | пообскубуваному | пообскубуваним |
Знахідний | пообскубуваний, пообскубуваного | пообскубувану | пообскубуване | пообскубувані, пообскубуваних |
Орудний | пообскубуваним | пообскубуваною | пообскубуваним | пообскубуваними |
Місцевий | на/у пообскубуваному, пообскубуванім | на/у пообскубуваній | на/у пообскубуваному, пообскубуванім | на/у пообскубуваних |