примирник
ПРИМИРНИК, а, ч. Те саме, що примиритель.
ВІДМІНОК | ОДНИНА | МНОЖИНА |
---|---|---|
Називний | примирник | примирники |
Родовий | примирника | примирників |
Давальний | примирникові, примирнику | примирникам |
Знахідний | примирника | примирників |
Орудний | примирником | примирниками |
Місцевий | на/у примирнику, примирникові | на/у примирниках |
Кличний | примирнику | примирники |